Peking je ugasio demokratiju u Hongkongu

Kineski Narodni kongres izmenio je izborna pravila za Hongkong – od sada će tamo moći da se kandiduju samo „patriote“ po proceni komisije verne Pekingu. To je definitivni kraj demokratije, piše Dang Juan.

Crveni partijski teoretičari u Pekingu oduvek su imali mašte. Iz protivrečnosti su vazda izlivali temelje svoje samovlasti. Kineski Ustav u preambuli predviđa „demokratsku diktaturu naroda“. Važeći privredni poredak je „socijalna tržišna privreda“, koja povezuje privatno vlasništvo sa socijalizmom.

Tako je i sa Hongkongom. Kada su se Kina i Velika Britanija dogovarali o povratku ove bivše kolonije o okvire Kine, govorilo se o „jednoj zemlji, a dva sistema“ i da će „Hongkongom upravljati građani Hongkonga“. Ti principi su ubačeni u Osnovni zakon Hongonga, koji odgovara međunarodnim demokratskim standardima. Metropola je tako vraćena Kini 1997. godine.

Osnovni zakon od početka ima začkoljicu. On predviđa direktne i opšte izbore parlamenta i šefa izvršne vlasti, ali izostavlja neke detalje. Tu se otvara prostor za petljanje Pekinga.

U Hongkongu se zbilja održavaju izbori, ali uvek uz nevidljivog lutkara. Njegovo ime se zvanično ne pojavljuje, ali on vuče sve konce predstave. Hoće da ima baš sve pod kontrolom kako bi u korenu ugušio svaku reč kritike. Lutkar se zove Komunistička partija Kine.

Peking je okončao narodni suverenitet Hongkonga. Direktno se bira samo polovina gradskog parlamenta od 70 mesta, dok drugu polovinu imenuju društvrene grupe. Šeficu uprave mora da potvrdi jedna komisija verna Pekingu. Naredni parlamentarni izbori će se, posle odlaganja zbog korone, održati u septembru. Šefica ili šef izvršne vlasti biraju se iduće godine.

Najnovija odluka Narodnog kongresa u Pekingu kaže da će i svaki kandidat za parlament morati da se podvrgne istoj komisiji koja će ispitati njegovu političku podobnost. Cilj je, kako to formuliše propaganda, da „Hongkongom vladaju oni koji vole zemlju“. Dakle, ne oni koji vole demokratski Hongkong, nego oni koji vole autokratsku Kinu.

U tom čitanju opozicione demokratske partije u Hongkongu ne spadaju u patriote. Oni kritikuju to što uprava Hongkonga poginje glavu pred Pekingom i traže prave slobodne izbore u skladu sa Osnovnim zakonom.

Komunistička vrhuška namerava da parlament Hongkonga pretvori u skupštinu klimoglavaca, baš kao što danas izgleda Narodni kongres u Pekingu. Pre povratka Hongkonga 1997. Kina jeste obećala pravnu državu, ali ne i ko će praviti zakone.

Proteklih godina se u Hongkongu sve glasnije čuo zahtev za slobodnim izborima. Pod takvim okolnostima, nije sigurno da bi Peking progurao svoju većinu. Zato je Komunistička partija posegla za krupnim kalibrom – naprosto je iz glavnog grada izdiktiran izborni zakon za Hongkong. Nacionalno pravo jače je od regionalnog, i to je to.

Pa ipak, u pitanju je povreda načela da će „Hongkongom upravljati građani Hongkonga“, čime se krši međunarodni sporazum Kine i Velike Britanije. Kako delegati u Pekingu mogu da odlučuju o izbornom zakonu Hongkonga? Te delegate nisu birali ljudi u Hongkongu, ti delegati čak i ne razumeju dijalekat koji se u tom gradi govori!

Narodni kongres je još prošle godine doneo „zakon o bezbednosti“ za Hongkong, čime su opozicionari izvedeni na tanak led. Mnogi su uhapšeni zbog tobožnjeg „ugrožavanja državne bezbednosti“ i izvedeni pred sud. Neki su otišli u egzil.

Tvorci Osnovnog zakona za Hongkong mislili su da krilatica „Jedna zemlja, dva sistema“ garantuje stabilnost i prosperitet. Izvodeći taj eksperiment, prevideli su da autokrate u centralisktičkoj Kini u ruci imaju daleko veću batinu. I da ljudima u Hongkongu nikada neće dozvoliti ono čemu su se žarko nadali posle britanske kolonijalne ere: pravu demokratiju i samoupravu.

*Novinar DW Dang Juan piše pod ovim pseudonimom zbog rizika po porodicu i sebe

Leave a Reply

%d bloggers like this: