Odlazak Joahima Leva – sad ostaje samo nadati se čudu

Najavom ostavke, selektor Nemačke Joahim Lev dodatno slabi svoju poziciju, a time i nacionalnu fudbalsku reprezentaciju, smatra urednik u sportskoj redakciji DW Tobijas Elmajer.

Nacionalni selektor je sada dakle konačno shvatio. Nemački fudbalski savez (DFB) objavio je da će se Johim Lev povući sa funkcije nakon Evropskog prvenstva ovog leta. To se događa pre vremena, jer njegov trenutni ugovor važi do završetka Svetskog prvenstva u zimu 2022. godine.

Navodi se da je to bila njegova inicijativa, a predsednik DFB Fric Keler izražava „veliko poštovanje prema toj odluci“. To što je ona objavljena toliko unapred, daje DFB-u vremena da naslednika imenuje na miru.

To je dobra vest. Mesecima, ako ne i godinama, bilo je očigledno da se Levova era približila kraju. Nakon što je široj javnosti postao poznat kao pomoćni trener Jirgena Klinsmana na Svetskom prvenstvu 2006. u Nemačkoj, Lev je svoj najveći trijumf ostvario osvajanjem zlata na Svetskom prvenstvu 2014. u Brazilu. Vrhunske zvezde iz njegove ekipe, Filip Lam i Miroslav Klose, iskoristili su tu priliku i na vrhuncu karijere napustili reprezentaciju. Joahim Lev je ostao.

Propušten trenutak

Naravno, on je tada uradio mnogo ispravnih stvari. U kombinaciji s izvanrednom ekipom i uz pomoć malo sreće došlo se do željenog uspeha. Koliki je njegov udeo u tome? To je teško reći. Mnogo toga mora da se složi da bi se postigao maksimalan rezultat u timskom sportu.

Vrhunski igrači, prava taktika, dobar trening, psihologija… Pre svega psihologija. To naravno podjednako važi i za poraze i za neuspehe. Radi se o dinamici koju čak i najupućeniji mogu eventualno da razumeju i opišu, ali ne i da predvide. Ono što dobro funkcioniše u određenom trenutku i određenoj konstelaciji, već sledeće godine ne mora da funkcioniše.

Joahim Lev je to morao da zna. Pred njim su bile dve mogućnosti: da ode on sam ili da zameni veliki deo tima. On je ostao. Ali su veliki pritisak spolja, zavisnost formirana unutar ekipe i zajednička iskustva, učinili da promene nakon Svetskog prvenstva 2014. budu teške, bez obzira na svo ono samopouzdanje koje se demonstriralo.

Zbog toga je Lev prekasno počeo da zagovara, a onda i realizuje promene – tek nakon potpuno propalog Svetskog prvenstva 2018. u Rusiji. Pa i to je uradio veoma nespretno. Favoriti publike, Tomas Miler, Mats Humels i Džerom Boateng izbačeni su iz tima s potpuno nepotrebnom odlučnošću. O tome se već dugo raspravlja.

Difuzna snaga izbačenih

Ironija je u tome što se njegova ekipa vidljivo pogoršala, a dotakla je dno prošle jeseni porazom od 6:0 protiv Španije. Igrači u koje je polagao velike nade nisu se razvili u skladu s očekivanjima, a istovremeno su se trojica odstranjenih starijih majstora vratili u vrhunsku formu. Sve su glasniji zahtevi da se oni vrate u reprezentaciju, ali Lev to za sada tvrdoglavo ignoriše.

Prvi znaci popuštanja zabeleženi su tek u proteklih nekoliko nedelja – ali sve nekako napola: ako situacija bude zahtevala, on će u maju, nekoliko nedelja pre početka Evropskog prvenstva, da odluči da li će neko od njih da se vrati. Tako je najavio. A to je zvučalo kao kapitulacija.

Sada je Joahim Lev popustio. Ionako je oslabljen. Ima sve manju podršku unutar DFB, a pogotovo kod publike. Profesionalni posmatrači već dugo s čuđenjem odmahuju glavom zbog njegovih kadrovskih i taktičkih odluka. Lev je sve to mogao da spreči samo da je ranije otišao. On je međutim, svojom tvrdoglavošću učinio nemačkom fudbalu lošu uslugu.

Ali najava odlaska u penziju tako kratko pred veliki turnir još je lošija odluka. To ga čini unapred bespomoćnim. Ne pomažu ni njegova uveravanja da on, isto kao i ekipa, i dalje oseća „veliku volju, energiju i ambiciju“ za Evropsko prvenstvo.

Teško je zamisliti da će mladi igrači i dalje verovati u preokret koji je svojevremeno najavio. Isto kao što je teško zamisliti da bi stariji igrači, a pogotovo eventualni povratnici, još mogli da ga prihvate kao autoritet. Sada ostaje samo – nadati se čudu.

Leave a Reply

%d bloggers like this: