Ko umesto Merkel?

Hiljadu i jedan delegat nemačkih Demohrišćana u subotu bira novog predsednika stranke – na prvom virtuelnom stranačkom kongresu. Ulog je visok. Jer najjača stranka zemlje se priprema za vreme nakon Angele Merkel.

Kada u septembru Nemci budi birali novi saziv Bundestaga, Angela Merkel će iza sebe imati šesnaest godina vlasti. Dočekala je i ispratila petoricu američkih predsednika, petoro britanskih i sedmoricu italijanskih premijera.

U mnogim krizama pokazala je snagu, od evropske dužničke krize do pandemije. Iza sebe je ostavila velike tragove, kojima sada treba da nastavi njen naslednik.

Na virtuelnom stranačkom kongresu u subotu (16. januar) zvanično se ne radi o nasledniku Merkelove, već „samo“ o borbi za predsednika Hrišćansko-demokratske unije (CDU). Ali s obzirom da su Demohrišćani već mesecima, kako pokazuju ankete, daleko najjača stranka, automatski se postavlja i pitanje kancelarskog kandidata: onaj ko bude šef CDU, trebalo bi da bude pogodan i za kancelara.

Katolički muškarci sa zapada

Trojica političara su kandidati za predsednika CDU i žele na toj funkciji da zamene Anegret Kramp-Karenbauer: bivši šef poslaničkog kluba u Bundestagu Fridrih Merc, premijer savezne pokrajine Severne Rajne-Vestfalije Armin Lašet i stručnjak za spoljnu politiku Norbert Retgen.

Sva trojica su stariji muškarci, katolici sa zapada Nemačke, sva trojica su studirala prava u Bonu. Svi manje-više slede politički centar i smatraju da bi CDU snažno trebalo da se distancira od desničarske Alternative za Nemačku, ali i od stranke Levice.

Dele i zabrinutost za budućnost svoje stranke, koja često kaska za društvenim promenama. „Da li na pravi način predstavljamo društvo? Odgovor je ne“, nedavno je kazao Lašet pred članovima CDU.

Sva trojica žele da pridobiju više mladih ljudi, više žena i više ljudi migrantskih korena, kao buduće članove stranke i birače. Govoreći o migrantima, Lašet je kazao: „Ako njih uspemo da pridobijemo na svoju stranu, onda imamo šansu da dugoročno ostanemo velika stranka.“

Sva trojica žele i više digitalizacije i veću zaštitu životne sredine, ali to hoće da povežu sa snažnom privredom.

„Prepoznatljivost, pogodnost i obnova“

Pored sličnosti, svaki od kandidata ima svoje prioritete: Lašet veliki značaj pridaje socijalnoj pravdi i unutrašnjoj bezbednosti. Retgen, predsednik odbora Bundestaga za spoljne poslove, zahteva veću odgovornost Nemačke u Evropi i svetu. „Mi smo internacionalna stranka, evropska stranka, transatlantska stranka. I to moramo ponovo da oživimo“, rekao je Retgen pred funkcionerima CDU.

Merc važi za predstavnika privrede i zalaže se za jačanje konzervativnog profila stranke. Simpatizeri od njega očekuju da će vratiti birače koji sada glasaju Alternativu za Nemačku (AfD).

Politikolog Uve Jun ovako je sažeo razlike koje postoje među kandidatima: „Merc je za veću prepoznatljivost stranke, Lašet je za veću podršku političkom centru, a Retgen za obnovu.“

Nema večnog Merkel-bonusa

Izbor Lašeta bi verovatno značio nastavak politike Angele Merkel. Premijer Severne Rajne-Vestfalije je jednako snažno podržao kancelarku i u njenom izbegličkoj politici i u otvaranju prema levom političkom spektru. Možda je to razlog što je Merkelova jasno stavila do znanja da favorizuje Lašeta.

Merc – koji je pre dve godine na izboru za šefa stranke za dlaku izgubio od Anegret Kramp-Karenbauer –verovatno bi najviše promenio CDU. On je od stranke zatražio da izađe iz senke Angele Merkel.

Iako ankete pokazuju veliku podršku i Merkel i stranci tokom pandemije, Merc je pre nekoliko dana na virtuelnoj konferenciju CDU poručio: „Na izborima 26. septembra za nas se neće glasati zbog zahvalnosti za prošlost, već zbog očekivanja i nadanja za budućnost.“

Tesna trka

Ali šta CDU želi i šta joj je potrebno: obnova ili „i posle Merkel – Merkel“? „CDU je sebe uvek videla kao vladajuću stranku koja osvaja veliki broj glasova. Ako se to uzme kao merilo, Lašet predstavlja najmanji rizik“, kaže Uve Jun.

Lašet je trenutno jedini od trojice kandidata koji je na državnoj funkciji. Merc do sada nikada nije bio u izvršnoj vlasti. A Retgena je 2012. godine kancelarka naglavačke izbacila sa funkcije ministra za zaštitu životne sredine. Tada je, naime, pokušao da postane premijer Severne Rajne-Vestfalije, ali, pošto je izgubio izbore, nije želeo da vodi opoziciju u toj pokrajini već da ostane savezni ministar. Kancelarki se to nije svidelo.

Prema anketama, Merc je u prednosti sa gotovo 30 odsto podrške, dok su Retgen i Lašet kod glasača CDU izjednačeni sa 25 odsto. Ako se uzmu u obzir svi Nemci, Retgen je čak ispred Lašeta.

Ali ovde ne glasaju ni svi građani ni članovi CDU – već 1.001 delegat različitih odbora stranke. A to su sve ljudi sa svojim interesima i favoritima.

Nemci žele jednog drugog

No kada dođu izbori u septembru, tu će svi građani imati pravo glasa. A njima se među Demohrišćanima trenutno najviše sviđa sasvim četvrti čovek – savezni ministar zdravlja Jens Špan. Taj mladi političar i deklarisani homoseksualac bio bi novina za CDU. Zvanično, on ne govori da želi kancelarsko mesto, a u trci za šefa CDU podržava Lašeta.

Još bolje od Špana se kotira političar koji uopšte nije član CDU: 55 odsto Nemaca i čak 80 odsto simpatizera Demohrišćana kao dobrog kandidata za kancelara vidi šefa sestrinske Hrišćansko-socijalne unije i bavarskog premijera Markusa Zedera.

On doduše ponavlja da je njegovo mesto u Bavarskoj, ali pitanje verovatno ne bi imao ništa protiv da, ukoliko se kockice slože, bude kandidat za kancelara sa ogromnim šansama da pobedi.

Leave a Reply

%d bloggers like this: