Gušenje medija u Sloveniji, Mađarskoj i Poljskoj

Ugrožavanje slobode medija u Mađarskoj, Poljskoj i Sloveniji bila je tema rasprave u Evropskom parlamentu. Većina poslanika razočarana je mlakom reakcijom EU i Evropske komisije.

„Realnost je da Evropska komisija ima vrlo ograničenu mogućnost delovanja“, priznala je komesarka Vera Jourova odmah na početku rasprave u Evropskom parlamentu o situaciji slobode medija u Mađarskoj, Poljskoj i Sloveniji. Većina poslanika to vidi kao akutnu pretnju u sve tri zemlje – i zahteva da Komisija učini nešto protiv tog trenda.

Evropska komesarka za vrednosti i transparentnost Jourova kaže, međutim, da joj nedostaju efikasna politička i pravna sredstva. Ona ipak najavljuje da će u cilju bolje zaštite slobode medija, koji su „važan stub demokratije i vladavine prava“, poboljšati bezbednost novinara, raditi na zaustavljanju njihovog pravosudnog progona i pružiti im finansijsku podršku.

Slobodni mediji pod pritiskom – ili već mrtvi

U raspravi je nekoliko govornika citiralo apel koji je početkom ove nedelje objavio Adam Mihnik, glavni urednik poljskog lista „Gazeta viborča“: „Napad na slobodne medije samo je jedna od mnogih bitaka koje vladajuća stranka vodi u ratu protiv poljske demokratije i civilnog društva. (…) Napad na slobodu medija u Poljskoj otvara put sveobuhvatnom napadu na vrednosti na kojima je utemeljena Evropska unija“. Mihnik zna o čemu govori, on je 1980-ih bio deo demokratske opozicije komunističkoj vlasti u Poljskoj.

Većina istupa poljskih poslanika bile su varijacije na tu temu. „Stvarni vladar Poljske, Jaroslav Kačinjski, želi da Varšavu pretvori u drugu Budimpeštu“, kaže Radoslav Sikorski, bivši poljski ministar spoljnih poslova.

A socijaldemokrata Lešek Miler, bivši premijer Poljske, navodi da poljska vlada postaje sve autoritarnija i da više „ne vidi evropske vrednosti kao svoje vrednosti“.

S druge strane, jedna od Milerovih naslednica na položaju, bivša premijerka iz vladajuće poljska stranke Pravo i pravda PiS, Beata Šidlo, branila je stranačku liniju. Sloboda medija zagarantovana je ustavom, a sporni zakon o oporezivanju prihoda od oglašavanja, koji bi mogao da dovede do ekonomske propasti nezavisnih medija, za sada je samo predlog. „Ova rasprava je fejk njuz“, rekla je Šidlo.

Model je Orban

„Spisak ukinutih nezavisnih medija je (u Mađarskoj) svake godine sve duži, Viktor Orban koristi sva sredstva da ih zatre“, rekla je u svom istupu Gvendoline Delbos-Korfild iz stranke Zelenih. To uključuje kampanje lažnim optužbama i kupovinu medija od strane Orbanovih stranačkih prijatelja, navodi Delbos-Korfild.

A mađarska poslanica Ana Donat kaže da je Orbanova stranka Fides „javni servis pretvorila u propagandni kanal“. Ona poziva EU da se tome suprotstavi i zaštiti građane od autokrata.

Na te optužbe su predstavnici Fidesa – stranke koja je bila prisiljena da napusti demohrišćansku poslaničku grupu u Evropskom parlamentu – uzvratili tvrdnjom da je čitava rasprava u stvari „kolektivna histerija u kojoj učestvuje i Evropska komisija“.

Slovenija na iliberalnom putu

Nedavni napadi slovenačkog premijera Janeza Janše na Tviteru na jednu novinarku koja je kritički pisala o slobodi medija u svojoj zemlji, iznenada su skrenuli pažnju na Sloveniju. Ona će u drugoj polovini ove godine preuzeti predsedavanje Savetu EU i mnogi političari u Uniji osećaju nelagodu zbog perspektive da predsedavajući Uniji bude jedan osvedočeni antidemokrata.

Socijalistička poslanica Tanja Fajon rekla je da je uvek bila ponosna na svoju zemlju, ali da Vlada sada pokušava da ućutka slobodne medije. „Premijer opisuje dve novinarke na Tviteru kao istrošene prostitutke i traži da se ukine finansiranje novinske agencije. Platićemo visoku cenu za preuzimanje kontrole nad medijima od strane politike“, kaže Fajon. A njena koleginica Irene Joveva upozorava da EU ne može sebi da dozvoli treću članicu u svom klubu „iliberala“.

Na te tvrdnje poslanici slovenačke vladajuće stranke izjavili su da levica dominira u 80 odsto medija u zemlji, te da EU nema pravo na taj način optužuje Vladu u Ljubljani.

Velika većina poslanika u Evropskom parlamentu pozvala je Komisiju da pomogne novinarima u tim zemljama posebnim merama, poput finansijske podrške ili pravne zaštite. Mnogi evroparlamentarci razočarani su dosadašnjim mlakim reakcijama i Evropske komisije i Saveta Evropske unije.

Leave a Reply

%d bloggers like this: